Nabukodonozor

Definicija

Nabukodonozor je bio kralj Babilonskoga carstva čija je moćna vojska osvojila mnoge narode i nacije.

Pod Nabukodonozorovim vodstvom, babilonska vojska napala je i osvojila kraljevstvo Jude i odvela većinu Judejaca u Babilon kao zatočenike. "Babilonsko izgnanstvo" trajalo je 70 godina.
Jedan od izgnanika, Daniel, tumačio je snove kralja Nabukodonozora.
Tri druga zarobljena Izraelca, Ananija, Mišael i Azarja, bili su bačeni u vatrenu peć kada su se odbili pokloniti divovskome zlatnom kipu koji je Nabukodonozor napravio samome sebi.
Kralj Nabukodonozor bio je vrlo bahat i štovao je lažne bogove. Kada je osvojio Judeju, ukrao je mnoge zlatne i srebrne predmete iz hrama u Jeruzalemu.
Budući da je Nabukodonozor bio ponosan i nije se htio okrenuti od štovanja lažnih bogova, Jahve je učinio da ga razum napusti na sedam godina, tijekom kojih je živio kao životinja. Nakon tih sedam godina, Bog je obnovio Nabukodonozora kada se ponizio i štovao jedinoga pravog Boga, Jahvu.